Miris jeseni na Balkanu: pečene paprike, dunja na ormanu i prvi kazan

Septembar na Balkanu ima svoj miris, i svako ko je odrastao ovde prepozna ga pre nego što pogleda u kalendar. Na šporetu se peku paprike i koža im puca na plotni. Na ormanu u spavaćoj sobi stoji dunja, žuta i mirisna, stavljena tamo da ceo mesec miriše na nju. Negde iza kuće dimi prvi kazan, a u vazduhu se meša slatko voće sa dimom od drveta. Jesenji mirisi za dom kod nas nikada nisu bili dekoracija. Bili su znak da se kuća sprema za zimu.

U ovom tekstu pišemo o tome zašto nam jesen miriše jače od ostalih godišnjih doba, šta se tačno dešava sa vazduhom kada zahladni i kako taj osećaj da prenesete u svoj dom, i kada napolju još nije vreme za kaput.

Zašto jesen miriše jače nego leto

Deo odgovora je u vazduhu. Leti je toplo i suvo, mirisi brzo isparavaju i jednako brzo nestaju. Kada se u septembru i oktobru jutra rashlade, a vlažnost poraste, mirisne molekule se duže zadržavaju blizu zemlje i blizu nas. Zato posle prve jesenje kiše osetimo zemlju, opalo lišće i dim iz dimnjaka mnogo jasnije nego u julu.

Drugi deo odgovora je u nama. Jesen je godišnje doba koje najviše vezujemo za kuću. Ranije se pali svetlo, više se kuva, prozori se zatvaraju i mirisi ostaju unutra. Kuća počinje da miriše na ono što se u njoj dešava. Mozak te mirise pamti zajedno sa osećajem sigurnosti i topline, pa kada ih osetimo godinama kasnije, ne vraćaju nam samo sliku nego i osećaj. O tome kako miris putuje pravo do dela mozga zaduženog za emocije pisali smo u tekstu Kako miriše detinjstvo, ljubav, tuga i sve između.

Mirisi koji znače da je stigla jesen

Pečene paprike i zimnica

Za mnoge od nas jesen počinje onog vikenda kada se u dvorištu pale vatre za ajvar. Paprike se peku, ljušte, melju, i ceo komšiluk miriše isto. To je miris zajedničkog rada, dugih razgovora i ruku koje peku od paprike do kasno uveče. Niko ne kaže da je to romantično dok se radi, ali svi se toga sećaju sa osmehom.

Dunja na ormanu

Bake su znale ono što danas zovemo prirodnim osveživačem prostora. Jedna zrela dunja na ormanu ili na polici mirisala je nedeljama, blago, voćno i toplo. Nije tu bilo nikakve tehnike, samo strpljenja i voća koje zna da miriše. I danas, kada neko uđe u sobu i oseti dunju, prva reč koja mu padne na pamet obično je „baka“.

Kazan i pečena šljiva

Krajem septembra i u oktobru počinje pečenje rakije. Dvorište miriše na prezrelu šljivu, na vatru koja gori od jutra i na hrastovo drvo. Taj miris smo pokušali da uhvatimo u sveći Šljivovica, sa pečenom šljivom, hrastovim buretom i dimom. Sveća ne sadrži alkohol, samo sećanje na dan kada se niko ne žuri iz dvorišta.

Jabuke iz rerne

Kada prve jabuke padnu sa grane, u mnogim kućama se pravi pita. Kora je zlatna, jabuke su još vrele, a cimet se širi kroz ceo stan. Baka kaže da se sačeka da se ohladi. Niko ne sačeka. Zato je Pita sa jabukama sa pečenom jabukom, cimetom, prženim orahom i toplim puterom jedna od prvih sveća koje palimo kada zahladni.

Kako da vaš dom miriše na jesen

Najlepši jesenji dom ne miriše na sve odjednom. Miriše na nekoliko pažljivo izabranih stvari koje se prirodno slažu. Evo nekoliko saveta koje i sami koristimo.

Krenite od toplijih nota. Leti prijaju citrusi, nana i sveži cvetovi. Jesen traži cimet, pečeno voće, vanilu, drvo i začine. Ne morate da menjate sve odjednom. Dovoljno je da na mestu gde ste leti palili nešto sveže sada zapalite nešto toplije.

Pratite dan. Ujutru, dok se kuva kafa, dom ne treba da miriše na kolače. Predveče, kada se upali svetlo i kuća se smiri, tada dolaze topli mirisi. Za kasne jesenje večeri volimo Kuvano vino, sa crvenim voćem, korom pomorandže, cimetom i karanfilićem.

Dajte sveći vremena. Sojina sveća od 250 grama treba da gori dva do tri sata prvi put, da se otopljeni vosak raširi do ivica tegle. Tada miris najbolje ispuni prostoriju i sveća kasnije gori ravnomerno. Sve o tome imate u tekstu Kako pravilno paliti sveće.

Provetrite pre nego što zapalite. Jesen je vreme kada se prozori sve ređe otvaraju. Deset minuta svežeg vazduha pre nego što upalite sveću čini da miris bude čistiji i jasniji.

Ušuškani dani: naši mirisi za jesen i zimu

Svake godine, kada dani počnu da se skraćuju, sakupimo mirise koji nas podsećaju na kuću u kojoj je toplo. Tako je nastala kolekcija Ušuškani dani. U njoj su pečene jabuke sa cimetom, krempita posle nedeljnog ručka, kuvano vino, česnica iz rerne, jelka unesena u sobu i badnjak koji pucketa. Sve su ručno livene od 100% sojinog voska, sa pamučnim fitiljem, u malim serijama.

Ušuškano je, za nas, ono stanje kada napolju duva, a unutra je sve na svom mestu. Ćebe na kauču, čaj od šipka, radijator koji tek počinje da greje i neko ko pita: „Hoćeš li još jednu šolju?“ To nije moda koja je stigla sa strane. Mi smo tako oduvek živeli, samo nismo imali reč za to.

Jesen kao početak, a ne kraj

Često se kaže da je jesen tužno godišnje doba. Kod nas je uvek bila godišnje doba spremanja. Pune se tegle, suše se dunje, peče se rakija, slažu se drva. Sve što radimo u jesen radimo za nekoga ko će zimi sedeti za našim stolom. Možda je zato jesen najtoplije hladno doba godine.

Zapalite nešto toplo ove večeri. Neka vaš dom miriše na ono što volite.

Čitajte dalje

Ako birate miris za određenu prostoriju, tu je naš vodič kroz mirise za svaki kutak doma. O tome zašto pravimo baš ovakve mirise pisali smo u tekstu Miris doma: ovo je Balkan.