Hladni i topli miris sveće: kako miriše sojina sveća u tegli, a kako kada gori

Na našem štandu se svaki put ponovi ista scena. Neko podigne teglu, skine poklopac, primakne je nosu i zastane. Onda pogleda u nas i pita: „A da li će ovako mirisati i kad gori?“ Pitanje je odlično, i odgovor je: ne sasvim. Sveća u tegli i sveća koja gori pokazuju dve različite strane istog mirisa. Ako ste se ikada pitali kako miriše sojina sveća kada je upalite i zašto nekad miriše drugačije nego u radnji, ovaj tekst je za vas.

Šta je hladni miris sveće?

Hladni miris je ono što osetite kada sveća ne gori. U svetu sveća zove se cold throw. Mirisno ulje je raspoređeno kroz čvrsti vosak, a samo mali deo mirisnih molekula sa površine polako isparava na sobnoj temperaturi. Zato hladni miris najčešće osetite tek kada primaknete nos tegli.

Hladni miris je koristan kao prvi utisak. Kaže vam u kom pravcu miris ide: da li je svež, sladak, drvenast ili cvetni. Ali on je uvek samo skica. Neke note, naročito lakše i svežije, u hladnoj sveći su jasnije. Druge, teže i toplije, jedva se čuju dok ih toplota ne probudi.

Šta je topli miris sveće?

Topli miris, ili hot throw, jeste ono što se širi prostorijom dok sveća gori. Plamen topi vosak oko fitilja i stvara bazen otopljenog voska. Topao, tečan vosak oslobađa mirisne molekule mnogo lakše nego čvrst, pa oni isparavaju i putuju kroz vazduh. Topli vazduh iznad plamena se diže i pomaže da se miris raširi po sobi.

Zato je topli miris obično jači i puniji od hladnog. Tek tada čujete ceo akord, sa svim slojevima. Kod dobro napravljene sveće razlika između tegle i sobe je kao razlika između recepta na papiru i kolača koji se peče u rerni.

Zašto je otopljeni vosak toliko važan?

Veličina bazena otopljenog voska direktno utiče na to koliko mirisa sveća daje. Što je površina otopljenog voska veća, to je veća i površina sa koje miris isparava. Zato insistiramo na tome da sojina sveća prvi put gori dva do tri sata, dok se otopljeni vosak ne raširi do ivica tegle.

Ako je prvo paljenje prekratko, plamen napravi uzan krater oko fitilja. Vosak ima neku vrstu pamćenja, pa sledeći put gori ponovo samo u tom krugu. Sveća tada daje manje mirisa, a deo voska ostaje neiskorišćen uz ivice. Pre svakog paljenja skratite fitilj na oko pet milimetara, da plamen bude miran i ujednačen. Sve to detaljnije je opisano na stranici nega sveća i u tekstu Kako pravilno paliti sveće.

Gornje, srednje i bazne note: miris u tri sloja

Na stranicama naših proizvoda miris je prikazan kao plamen u tri sloja. Spoljašnji deo plamena su gornje note, srednji deo su srednje note, a jezgro su bazne note. Crtež ima svoju logiku: tako i parfimeri opisuju kako se miris ponaša kroz vreme.

Gornje note

To su najlakši i najisparljiviji molekuli. Njih osetite prvo, bilo da otvorite teglu ili upalite sveću. Najčešće su to citrusi, bilje i sveži, vedri tonovi. Brzo se pojave i jasno se čuju u hladnom mirisu.

Srednje note

Srednje note se nazivaju i srcem mirisa. Pojavljuju se kada se gornje malo smire i drže miris na okupu. Tu su često cvetovi, začini, voće i mekani, zaobljeni tonovi.

Bazne note

Bazne note su najteži molekuli i isparavaju najsporije. U hladnoj sveći su tihe, a kada sveća gori, one daju dubinu i ono što ostaje u sobi i posle gašenja. Drvo, smole, vanila, mošus i topli, pudrasti tonovi najčešće su ovde.

Primer: kako se otvara Opušteno, polako

Najlakše je objasniti na jednoj sveći. Opušteno, polako iz kolekcije Domaće Priče počinje vedrim bergamotom. Kada skinete poklopac, bergamot je ono što prvo osetite: svež, citrusni, pomalo gorkast ton, isti onaj koji daje karakter čaju erl grej. U hladnoj sveći on je glavni.

Kada sveću upalite i otopljeni vosak se raširi, bergamot se smiri i ispod njega izađu mekani kašmir i toplo belo drvo. Tada miris postaje ono što ime i obećava: tih, topao, kao džemper koji obučete kada se vratite kući. Neko ko je sveću samo pomirisao u tegli i neko ko je sa njom proveo veče opisali bi je različito, i obojica bi bili u pravu.

Sličnu promenu ima i Okićena jelka. U tegli se najpre čuju jela i pomorandža, a dok gori, prostor polako ispune borova smola, cimet i toplo drvo. Zbog toga praznične sveće vredi upaliti bar jednom pre nego što odlučite da li vam se miris dopada.

Zašto posle pola sata više ne osećate sveću?

Ovo je jedno od najčešćih pitanja, i skoro nikad nije do sveće. Nos se navikava. Kada smo dugo izloženi istom mirisu, receptori i mozak ga postepeno „utišaju“, da bismo bili spremni da primetimo nešto novo. Zato gost koji uđe u sobu oseti sveću jasno, a vi koji sedite pored nje posle nekog vremena gotovo ništa. Izađite na nekoliko minuta i vratite se. Miris će biti tu.

Kako da izvučete najviše iz mirisa

Nekoliko pravila koje i sami poštujemo. Sveću stavite u prostoriju čija je veličina srazmerna sveći, jer jedna tegla od 250 grama ne može da ispuni ceo otvoreni prostor dnevne sobe i kuhinje podjednako. Držite je dalje od promaje, koja plamen čini nemirnim, a miris odnosi pre nego što se raširi. Posle gašenja vratite poklopac, da se hladni miris sačuva do sledećeg paljenja.

Kada sledeći put na štandu ili u prodavnici podignete teglu i pomirišete je, znaćete da slušate samo prvu rečenicu priče. Ostatak se čuje tek kada upalite plamen.

Čitajte dalje

Ako želite da znate kako da prepoznate kvalitetnu sojinu sveću, pročitajte kako prepoznati pravu sveću od sojinog voska. O tome zašto nas mirisi vraćaju u detinjstvo pisali smo u tekstu o Prustovom efektu.