Petkovdan: običaji, Sveta Petka i žene koje su držale naše kuće

Uoči slave cela ulica već spava, a u jednoj kuhinji svetlo gori do posle ponoći. Domaćica proverava žito, pokriva kolače čistom krpom, broji tanjire po treći put i ponavlja sebi da je sve spremno, iako zna da ujutru neće biti. Takav prozor je u oktobru upaljen u hiljadama kuća, jer u utorak, 27. oktobra, slavi se Petkovdan, dan Svete Petke. U ovom tekstu pišemo ko je bila Sveta Petka, koji su Petkovdan običaji i zašto je ovo praznik u kome se, pored svetiteljke, slave i sve žene koje su držale naše kuće.

Ko je bila Sveta Petka

Sveta Petka, u crkvenim knjigama Paraskeva, živela je u 11. veku. Rođena je u Epivatu, gradiću na obali Mramornog mora, u imućnoj porodici. Kao mlada devojka razdala je ono što je imala, otišla u pustinju i godinama živela u molitvi i postu, a pred kraj života vratila se u zavičaj. Posle smrti postala je jedna od najpoštovanijih svetiteljki pravoslavnog sveta.

Njeno ime krije lepu pojedinost. Grčka reč paraskevi znači petak, pa je narod kod nas svetiteljku jednostavno prozvao Petka. Zato je u mnogim krajevima petak dan kada se ona posebno pominje, a starije žene su petkom izbegavale teže kućne poslove, kao što su pranje i tkanje, u njenu čast.

Mošti Svete Petke su vekovima putovale. Između ostalog, čuvane su i u Beogradu, a danas počivaju u Jašiju u Rumuniji, gde svake jeseni dolazi veliki broj vernika. Beograđani je vezuju i za malu crkvu Svete Petke na Kalemegdanu, podignutu nad izvorom, gde ljudi i danas dolaze da zahvate vodu i zapale sveću.

Zašto je Petkovdan jedna od najdražih slava

Petkovdan je među najrasprostranjenijim slavama u Srbiji, i sa Mitrovdanom, Aranđelovdanom i Nikoljdanom čini veliki talas jesenjih slava. Kalendar svih njih, sa datumima za ovu godinu, imate u tekstu Kalendar jesenjih slava.

U narodnom verovanju Sveta Petka je zaštitnica žena, majki, domaćica i bolesnih. Njoj su se molile žene pred porođaj, majke za decu koja su daleko i domaćice za kuću u kojoj ima dovoljno za sve. Možda je baš zato toliko voljena. Ona nije svetiteljka velikih bitaka, nego svetiteljka svakodnevnog, onoga što se dešava između šporeta, kolevke i stola.

Petkovdan običaji: kako se slavi

Kao i svaka slava, Petkovdan počinje pripremom. Domaćica mesi slavski kolač, kuva žito, i sve se to nosi u crkvu ili sveštenik dolazi u kuću da se kolač preseče. Pali se slavska sveća, koja gori tokom dana i gasi se po običaju kuće. O tome zašto se ona pali i kada se gasi pisali smo u tekstu Zašto se pali sveća za slavu.

Ove godine Petkovdan pada u utorak, van posta, pa je trpeza mrsna. Pošto je radni dan, mnogi gosti dolaze uveče, posle posla, a domaćini dočekuju ljude do kasno. Kod nekih porodica slava traje i narednog dana, kada dolaze oni koji nisu stigli, ili kada se skuplja ono što je ostalo od ručka za bliže rođake i komšije.

U nekim krajevima žene na ovaj dan ne rade teške poslove, pa čak ni one koje ne slave. To je lep, tih običaj: jedan dan u godini kada se ruke koje stalno nešto rade puste da se odmore, bar malo.

Žene koje su držale kuću

Kada kažemo „domaćica“, mnogi od nas vide jednu određenu ženu. Neko vidi baku koja je u pet ujutru već ložila šporet. Neko mamu koja je posle smene dolazila kući i opet stajala za šporetom, a da je niko ne pita da li je umorna. Neko strinu, tetku ili komšinicu koja je imala ključ od svih kuća u ulici i znala gde ko drži šećer.

Te žene retko su dobijale zahvalnost naglas. Dobijale su prazne tanjire, i to im je bilo dovoljno, ili su bar tako govorile. Petkovdan je dobar dan da se to promeni. Ne velikim rečima, jer bi se one prve postidele, nego sitnicom koja kaže: vidim koliko radiš i hvala ti.

Šta pokloniti domaćici za Petkovdan

Kada idete u goste na slavu, ne morate da nosite mnogo. Kod nas važi ono pravilo „nemoj ništa da donosiš“, koje niko ne shvata ozbiljno. Mali poklon za domaćicu, nešto samo za nju, a ne za trpezu, obraduje je više od još jedne bombonjere.

Za domaćine koji slave pravili smo sveću Srećna slava domaćine, sa mirisom slavskog žita, oraha, tople vanile i cimeta. Ona ne zamenjuje slavsku sveću i nije za trpezu, već je mirisna uspomena na dan, koju domaćica može da zapali kada se gosti raziđu i kuća opet utihne. Za ženu koja svake godine mesi i peče, lepa je i Bakina česnica, sa mirisom sveže pečenog testa, mlevenog oraha, meda i toplog maslaca. Više ideja imate u kolekciji Za slavu i u tekstu 10 ideja za poklon domaćinu.

A ako ne idete nigde, pozovite telefonom mamu ili baku. Pitajte je kako je prošao dan i saslušajte odgovor do kraja. To je poklon koji ne košta ništa, a vredi najviše.

Ako želite dalje

O tome kako miris čuva uspomene na naše najbliže pisali smo u tekstu Prustov efekat: zašto najstarija sećanja čuva nos. Za sve jesenje slave koje slede, pogledajte i naš kalendar jesenjih slava.