Mitrovdan: običaji, hajdučki rastanak i prvi dan zime

„Đurđevdan, hajdučki sastanak, Mitrovdan, hajdučki rastanak.“ Ovu izreku mnogi od nas znaju iz škole ili od dede, a malo ko se zapita šta tačno znači. Zamislite šumu u kasnu jesen: lišće je opalo, staze se vide izdaleka, noći su sve hladnije. Hajdučka družina se okuplja poslednji put, deli ono što ima i razilazi se, svako na svoju stranu, do proleća. Taj dan je bio Mitrovdan, koji se slavi 8. novembra, a ove godine pada u nedelju. U ovom tekstu pišemo o tome zašto je baš on bio granica između leta i zime, koji su Mitrovdan običaji i kako se kuća nekad, a i danas, sprema za hladne mesece.

Ko je bio Sveti Dimitrije

Mitrovdan je dan Svetog Dimitrija Solunskog, velikomučenika iz Soluna, koji je živeo krajem 3. i početkom 4. veka. Po predanju, bio je ugledan čovek u rimskoj službi i otvoreno je ispovedao hrišćanstvo u vreme progona, zbog čega je stradao. Postao je zaštitnik svog grada, a njegov kult proširio se po celom pravoslavnom svetu. Kod nas ga narod zove i Mitar, pa otuda i ime praznika.

Na ikonama se najčešće prikazuje kao mladi ratnik na konju. Zato ga često brkaju sa Svetim Đorđem, koji je takođe svetitelj ratnik na konju. Ta sličnost nije slučajna u narodnom kalendaru, jer upravo ova dva svetitelja dele godinu na dve polovine.

Godina podeljena na dva dela

U starom narodnom računanju vremena godina nije počinjala u januaru, nego se delila na dva velika dela. Letnja polovina trajala je od Đurđevdana, 6. maja, do Mitrovdana. Zimska polovina trajala je od Mitrovdana do sledećeg Đurđevdana. Ova podela pratila je život na selu: kada se stoka izgoni na pašu i kada se vraća u štale, kada se radi u polju, a kada se sedi uz ognjište.

Po toj podeli ugovarali su se i poslovi. Čobani i sluge često su se pogađali od Đurđevdana do Mitrovdana, pa je Mitrovdan bio dan kada se isplaćivala zarada, kada se odlazilo kući ili se dogovaralo za sledeću godinu. Stada su se spuštala sa planinskih pašnjaka, a kuće su se punile ljudima koji su leto proveli daleko.

Za hajduke je ova podela bila pitanje opstanka. Leti ih je štitila gusta šuma, a zimi, kada lišća nema i sneg odaje svaki trag, nisu mogli da ostanu u planini. Razilazili su se kod jataka, ljudi od poverenja koji su ih krili i hranili preko zime, i čekali Đurđevdan da se ponovo sastanu. Otuda i izreka sa početka.

Mitrovdan kao slava i Mitrovske zadušnice

Mitrovdan je jedna od čestih krsnih slava u Srbiji, pa je 8. novembar dan kada se u mnogim kućama lomi slavski kolač i dočekuju gosti. Ove godine ne pada u post, pa je trpeza mrsna. Datume ostalih jesenjih slava, od Petkovdana do Nikoljdana, imate u našem kalendaru jesenjih slava.

Subota pred Mitrovdan su Mitrovske zadušnice, jedan od dana u godini kada se posećuju groblja i pominju pokojni. Ove godine to je 7. novembar. Tako se, u samo dva dana, sretnu sećanje na one kojih više nema i radost slave sa onima koji su za stolom. Nekako je to baš naš način: ne delimo tugu i radost na posebne fioke.

Pošto se sa Mitrovdanom, po narodnom računanju, ulazi u zimu, uz ovaj dan i dane oko njega vezana su i mnoga verovanja o vremenu, različita od kraja do kraja. Stariji su gledali nebo, stoku i ptice, pa po njima procenjivali kakva će biti zima. Nisu uvek bili u pravu, ali su uvek bili spremni.

Kako se kuća spremala za zimu

Do Mitrovdana je sve trebalo da bude pod krovom. Drva složena uz zid, zimnica poređana u špajzu, kukuruz u koš, krompir u podrum. Jorgani su se iznosili iz ormara i provetravali na suncu dok ga još ima, a ispod vrata se stavljao valjak od starog ćebeta, da ne ulazi promaja. O tome kako smo punili tegle pisali smo u tekstu Zimnica: tegle poređane u špajzu.

Danas većina nas ne mora da cepa drva, ali osećaj je ostao isti. Kada na početku novembra prvi put upalimo grejanje, izvučemo debeli pokrivač i zamenimo lagane zavese težim, zapravo radimo isto što su radili naši stari: pravimo kuću u kojoj se može prezimiti. Ne samo toplu, nego i mirnu.

Mirisi za prvi dan zime

Za ovo prelazno vreme, kada napolju već miriše na mraz, a unutra još nije Božić, volimo sveću Snežni cvet. Počinje hladno i čisto, kao vazduh u rano jutro kada se otvori prozor, zatim se otvaraju bele latice, a na kraju ostaje topao, zemljani pačuli. To je miris zime koja tek stiže, pre nego što postane praznična.

Za one koji slave Mitrovdan, lep poklon domaćinu je Srećna slava domaćine, sa mirisom slavskog žita, oraha i tople vanile. Ne zamenjuje slavsku sveću, ali ostaje u kući kao mirisna uspomena na dan. A kada se decembar približi, na red dolazi Badnje veče, sa hrastovim badnjakom, četinarom i tamjanom. Sve tri su iz naših kolekcija Ušuškani dani i Za slavu.

Čitajte dalje

O prvoj velikoj jesenjoj slavi pisali smo u tekstu Petkovdan: praznik majki i domaćica, a o tome zašto se slavska sveća pali i kada se gasi u tekstu Zašto se pali sveća za slavu.